DUNJEVAČA RAKIJA

Dunja ima aromatične, lako prepoznatljive plodove koji predstavljaju izvrsnu sirovinu za raznovrsnu preradu. Često se postavlja pitanje šta raditi sa preostalim plodovima dunje nakon spravljanja proizvoda - slatka, pekmeza, sokova, likera, kompota itd. Pravi izbor je proizvodnja rakije dunjevače. Proizvođači koji imaju iskustva, kao i početnici koji će ove godine prvi put pokušati da proizvedu dunjevaču raskošnog mirisa, harmoničnog i prefinjenog ukusa,moraju se pridržavati nekih osnovnih pravila:

Prvo treba obrati čiste, zdrave, zrele, žute, aromatične i sočne dunje, među kojima po kvalitetu prednjači Lesko- vačka dunja. Plodove zatim dobro usitniti u pogodnim mašinama (muljačama ) koje neće oštetiti semenke, jer baš one rakiji daju gorak ukus. Masu zatim sipati u čiste sudove i to do 4/5 njihove zapremine, pa naliti čistom, pitkom vodom da ogrezne. Ukoliko je potrebno povećati slast, dodati 2 - 4% rastopljenog šećera. Sudove onda treba dobro zatvoriti, ali obavezno ostaviti prostor za isticanje ugljen - dioksida. Da bi se proces vrenja pravilno odvijao treba obezbediti ostavu gde temperatura ne pada ispod 17 stepeni C, a ne prelazi 22 C. Prvih dana kljuk treba češće mešati. To je potrebno raditi da bi se obezbedio kiseonik za pravilan rad autohtonih kvasaca iz voća, ili onih doda tih kljuku. Istovremeno se reguliše i površinski sloj. Pri temperaturi od 17 - 19 stepeni C vrenje traje 30 - 45 dana. Sledeća važna faza je destilacija, koja se odmah nakon utvrđiv anja  prevrelosti kljuka obavlja polako i strpljivo.Meku rakiju jačine oko 30% alkohola ili 12 gradi treba prepeći. Nakon izdvajanja prvenca, zasićenog metilalkoholom, sledi prihvatanje hladne rakije. Voditi računa o jačini rakije, kao i o momentu prekidanja njenog prihvata. Posle dužeg odležavanja u kvalitetnim drvenim buradima ili sve češće u staklenim, snižavanja jačine rakije na 42 - 43% alkohola, i odležavanja od najmanje 90 dana, rakija se može konzumirati, naravno umereno. Da bi mogli da proizvodimo dunjevaču potrebno je da imamo zdrave zasade dunje. Sobzirom da imamo odličnih uslova za njeno gajenje, a da nam proizvodnja ne bi opadala, proizvođače ćemo što više edukovati o tome kako da održavaju već postojeće ili zasnuju nove zdrave zasade. Početak proizvodnje treba sagledati još u ponudi sorti menta i kvalitetu sadnica. Gajenje dunje trenutno je unosan posao zbog sve veće potražnje kako plodova tako i gotovih proizvoda, naročito dunjevače.

Savetodavac: Ljiljana Gvozdić dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.