Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Zimsko prskanje treba obavljati na temperaturi vazduha iznad 5oC i po tihom vremenu. Prilikom zimskog tretiranja svi delovi voćaka, od vrha voćke do prizemnog dela stabla, moraju biti kvalitetno oprskani, sa većom količinom rastvora, tzv."kupanje voćaka" kako bi preparat dopro do svih otvora, pora i pukotina na voćki, jer su upravo to mesta gde prezimljavaju mnogi štetni agensi.
DRUGO PRSKANJE- pred početak otvaranja cvetnih pupoljakaU ovoj fazi treba primeniti neki od preparata za suzbijanje parazita Monilia laxa,prouzrokovača sušenja cvetova, grana i grančica: CHORUS, OLYMP, AKORD, SIGNUM, LENTOS, OCTAVE, BRAVO, DIONAL, SWITCH, ALERT, KUBIK, GALOFUNGIN i dr. Jednom od napred navedenih fungicida dodati neki od preparata za suzbijanje štetnih insekata: MOSPILAN, FASTAC, TALSTAR, TONUS, CALYPSO, ACTARA, CONFIDOR, ANTHOCID, DIMETOGAL, FENITROTIONi dr.
TREĆE PRSKANJE- faza precvetavanja.Tokom faze precvetavanja dunje za [...]
Moljac jabuke – Hyponomeuta malinellusOpis štetočine: Štetočina je monofag, napada samo jabuku, ima jednu generaciju godišnje. Leptiri su dugi 7-9 mm, sa rasponom krila 19-20 mm. Prednja krila su bela, posuta crnim tačkicama, dok su zadnja krila siva. Imaga se pojavljuju krajem juna, na vrhovima grana polažu jaja u legla od 20-60 komada. U tim leglima larve i prezimljavaju.Simptomi: Leptiri se javljaju krajem juna i nakon parenja polažu jaja na vrhovima grana jabuke u grupama od 20-60 komada koja su rasporedjena u vidu crepova na krovu. Kada otpočne vegetacija larve napuštaju jajna legla i kreću ka mladim listovima u koje se uvlače. Hrane se unutrašnjim delom lista - parenhimom dok je gornji i donji deo epidermisa lista neoštećen. Nakon 10 do 15 dana larve napuštaju lišće ispredaju gnezda sivkastim nitima, ostaju u grupama i hane se lišće. Kada pojedu svo lišće sele se opredajući nova gnezda. Krajem maja završavaju svoj razvoj i u tim gnezdima [...]
Najznačajniji gubici kvaliteta plodova i upotrebljivosti plodova prilikom skladištenja plodova nastaju usled zaraženosti fitopatogenim gljivama. Plodovi jabuke su u toku vegetacije i prilikom skladištenja podložni infekciji različitim vrstama fitopatogenih gljiva. Posledice infekcije ovim parazitima su truleži dela ploda, celih plodova, lokalizovanih pega na pokožici ploda.Koliki će gubici biti zavisi od vrste parazita koji je prisutan na plodovima, agrotehničkih mera primenjenih u voćnjacima, uslova skladištenja, dužini skladištenja. Paraziti koji napadaju uskladištene proizvode su:Monilia fructigena, Penicillium sp., Botrytis cinerea, Coletotrichum gleosporium, Fusarium spp. Phomopsis mali.Monilia fructigena Monilia fructigena je najznačajniji prouzrokovač truleži jabučastog voća. Štete mogu biti i do 50 %. Plodovi mogu biti zaraženi od zametanja do berbe , ali i kasnije u skladištu. Infekcija plodova se najčešće ostvaruje na mestu oštećenja [...]
Prouzrokuje ga bakterija Agrobacterium tumefaciens. Simptomi zaraze se manifestuju pojavom guka (tumora) na korenovom vratu i korenu. Tumori su u po četku mekani i svetlosmeđi a kasnije odrvene, potamne i imaju hrapavu površinu. Javlja se na razli itim vrstama voćaka,a najveše štete pri činjava u rasadnicima na sadnicama voćaka.
Pored šljive napada jabuku,kajsiju,krušku i vinovu lozu.
Simptomi : Gukaste tvorevine remete raspored i funkciju korena, te zbog toga nadzemni deo voćaka ne dobija dovoljno vode i meneralnih materija. Obolelo korenje ima i manje dla čica, te je tako smanjena i moć usvajanja vode i mineralnih materija iz zemljišta. Obolele biljke zakržljavaju a vremenom se i suše.
Epidemiologija : Bakterija se održava u zemljištu. Zarazu izaziva preko mehani kih povreda korenovog vrata i korena. Ove povrede naj češće nastaju delovanjem insekata, nepažljivim sprovođenjem agrotehni kih mera, itd. Tumori se formiraju u toku vegetacijskog perioda. [...]
Evropa zahteva potpunu evidenciju upotrebe hemijskih preparata. Zato je bitno koje primeniti? Vrlo često se pitamo šta je protektivni, a šta je sistemični fungicid, ova dva pojma nisu sasvim jasna. Ako nisu jasna, kako se onda možemo odlučiti šta ćemo upotrebiti. Prvo smo imali na raspolaganju samo protektivne fungicide, prvo samo bakarne, a onda se na tržištu pojavio niz različitih organskih protektivnih fungicida. Već tada je običnom vinogradaru izbor bio težak. A dolaskom i sistemičnih izbor mu je još teži.
Na koji način deluju protiv peronospore ( a i ostalih gljiva ) s jedne strane protektivni i kakav je mehanizam delovanja sistemičnih fungicida?
Njihov mehanizam toksičnog (otrovnog) delovanja sasvim je drugačiji, pa otuda sledi i zaključak za šta da se odlučimo, dakle koji furigicid i kad da ga upotrebimo.
1./ Da prvo objasnimo kako deluju protektivni (zovu ih još i preventivni, profilaktički) fungicidi.
Mi njima obavljamo prskanje [...]
Postoje četiri vrste ribizle: crna, crvena, bela i zlatna. Najveći značaj za voćarsku proizvodnju imaju crna i crvena ribizla. Ove dve vrste ribizla rastu u vidu žbunova do 1 m visine. Mogu se gajiti u svim voćarskim reonima Srbije, a najviše joj odgovaraju priplaniska područja. Ribizla se može gajiti po sistemu:
žbuna, žive ograde, palira i stablašice.
Ako se ribizla gaji kao žbun, sadi se u obliku kvadrata na rastojanju 2 m x 2m; 2,5m x 2,5 m; 3m x 3m. Kod pravougaonog rasporeda sadnje rastojanje između redova bi trebalo da bude 2,5 do 3m, a redu 1,5 do 2m za mehanizovanu obradu, dok za ručnu obradu sadnja se može obaviti na rastojanju 1,5-2m x 1 m. Sistem žive ograde. Ovaj sistem gajenja je bolji od prethodnog i primenjuje se više u komercijalnim zasadima, jer je lakša obrada i zaštita protiv prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina, a i veći je broj sadnica po jedinici površine, pa daje i veći prinos. Preporučeni razmak sadnje između redova je [...]
