Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Čokoti se sade u parovima, na svakom se obrazuje po jedno stablo sa jednostrukom kordunicom. Kordunice su na dva čokota u paru usmerene u suprotnim pravcima. Parni čokoti se oslanjaju na zajedničku potporu. Prednosti sadnje parnih čokota su u tome sto je i pored relativno velikog broja čokota po hektaru (3.333) razmak ipak dovoljno veliki da bi se obrada zemljišta u redu i između redova lako sprovodila. U slučaju uginuća jednog čokota u paru, može se formirati kordunica za zamenu. Kao potpora služi relativno mali broj pritki: svega 1.100 po hektaru, jer se na jednu oslanjaju dva čokota. Sve to znatno smanjuje troškove podizanja vinograda.Sam uzgojni oblik ima niz pozitivnih karakteristika. Pre svega, pruža mogućnost opterećivanja čokota velikim brojem okaca, što pri dobrom đubrenju omogućuje postizanje visokih prinosa i u sorti koja ima sitne grozdove. Berba i rezidba se lako obavljaju, jer se sve operacije izvode u visini grudi. Zaštita od bolesti i štetocina [...]
Malinu napada veliki broj štetnih insekata. U našim uslovima najštetniji su malinina buba, gundelj, malinin prstenar, malinin staklokrilac, malinina muva golica, malinina mušica i rnalinina zelena lisna vaš.
MALININA BUBA tByturus tonientosa F)
Malinina buba napada cvetne pupoljke, cvetove i plodove maline. lnsekt prezimljava kao larva ili odrastao imago u zeljištu na dubini 10-25 cm. Insekt se pojavljuje sredinom aprila i hrani se cvetnim pupoljcima i cvetovima; krajem aprila se pari i sredinom maja polaže jaja u cvetovc i plodove maline. U plodu maline
razvija se larva i tri puta se presvlači dok ne odraste. Larva se hrani mladim plodovima, koji se stoga deformišu i zaostaju u porastu. Odrasla larva napušta plod i ubušuje se u zemljište, gde gradi kokone od zemlje. Početkom septembra larva se preobražava u odraslog imaga koji pravi kokone od zemlje u kojima prezimljava.
Odrastao insekt je slamastocrne boje s ovalno izduženim telom dužine 4- 4,5 [...]
Antraknoza vinove loze
Na listu se javljaju sitne, nepravilnog oblika, tamno-mrke pege, koje postepeno blede po sredini. Rub pega je tamne do crne boje na liskama, a ljubičasto braon do ljubičasto crn na lastarima.
Nekrotirano tkivo liske najčešće ispada i list postaje šupljikav. Zaražrno mlado lišće se deformiše. Zbog spajanja pega lišće se prevremeno suši. Suše se i oboleli vrhovi mladara. Pege na mladarima pucaju, transformišu se u rak rane i udubljuju do srži. Zbog rak rana lastari se lako lome.
Pege se javljaju i na šepurini, formira se prsten i deo grozda ispod zahvaćenog mesta nekrotira i suši se.
Pege na bobicama liče na ptičje oko. Oboleli deo očvrsne i najpre je ulegnut a kasnije puca, pri čemu semenke ogoljevaju i ispadaju.
Epidemiologija : Parazit prezimi na opalom lišću, a posebno na lastarima odakle se u prolećce prenosi na lišće, mladare i grozdove. Svaka kiša pogoduje aktiviranju parazita. U toku vegetacije može doći do više [...]
Za početak berbe jabuka najvažnije je prepoznati stepen zrelosti plodova jabuke, kao i određivanje berbe jabuka. U praksi su prepoznatljiva dva stepena zrelosti:1. fiziološka zrelost-kada je plod jabuke najkrupniji, a semenke u dobrim uslovima mogu proklijati;2. tehnološka zrelost-kada plodovi postignu najbolje karakteristike potrebne za dalju upotrebu. Osnovne karakteristike koje odlikuju zrelu jabuku su: oblik i boja ploda, boja mesnatog dela i boja semenki, lakoća odvajanja peteljke jabuke od stable, čvrstoća parenhima ploda i sočnost ploda, količina skroba i šećera, količina ukupnih kiselina i starsot ploda.Što se tiče određivanja vremena za berbe jabuka postoje dve metode:1. stara tradicionalna metoda kada plodovi počnu da padaju sa stable, menjaju zelenu boju u žutu, žuto crvenu i crvenu i kada semenke poprime tamnosmeđu boju.2. nova moderna metoda brojanjem dana od cvetanja do pune zrelosti i to za svaku sortu posebno, merenjem čvrstoće [...]
Sorta kruške Ječmenka (Jakovka, Jekmača)Prema nekim autorima poreklom je iz Čehoslovačke, a prema nekim iz Bugarske. Kod nas je uglavnom raširena na okućnicama i međama. Drvo joj je srednje bujno. Rano i redovno rađa. Ne prerodeva. Srednje je dugovečna. Kruna je okrugla. Grane imaju oštar ugao koji se kasnije povećava pod teretom roda. Rađa na kratkim granama.Cvet je srednje krupan na dugoj peteljci. Cveta srednje rano.Plod je sitan, kruškastog oblika, na srednje dugoj dršci. Plodovi su razmešteni u vidu grozdova. Pokožica ploda je zeleno-žuta sa crvenim prelivom na sunčanoj strani. Meso je belo, slatko nakiselog ukusa, prijatne arome. Dobro podnosi transport. Sazreva u drugoj polovini juna, U skladištu plodovi vrlo brzo gnjile. Prema mrazu drvo je izdržljivo, cvet takođe. Daje redovne i obilne prinose na srednje plodnim, oceditim i rastresitim zemljištima. Podnosi vetrovite položaje.Plod se može koristiti za izradu marmelade. Može se sušiti i koristiti [...]
Pored direktne opasnosti od trovanja pesticidima u toku procesa proizvodnje postoji velika opasnost od trovanja ostacima pesticida na plodovima, posle primene zbog nepoštovanja karence, tj.poslednjih rokova primene preparata pred berbu. Karenca je vremenski period neophodan za razgradnju nekog pesticida u normalnim ekološkim uslovima, a računa se od momenta primene - izražava se u danima.
Po isteku tog vremeskog perioda dozvoljena je berba.
Nijedan pesticid nije večan. Svaki pesticid se razgrađuje, a vreme razgradnje je različito u zavisnosti od fizičko-hemijskog sastava preparata i uticaja klimatskih faktora. Za svaki pesticid postoji propisana karenca.
Vrlo često proizvođači u želji da postignu veće prinose i bolji kvalitet izvode prskanja i pred samu berbu ne vodeći računa o karenci, a time i o maksimalno dozvoljenim količinama pesticia u plodovima voća i grožđa što predstavlja veliku opasnost za potrošače od trovanja.
Kao što se prozvodnja hrane ne može [...]
