Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Pergole se kod nas nazivaju i hladnjaci, vinjage, venjaci, osmanluci, senice i odrine. Osnovna karakteristika ovog uzgojnog oblika, koji ima brojne modifikacije, jeste visoko stablo koje se na određenoj visini grana u dva, tri ili vise dugačkih ili kraćih krakova kordunice. Na njima se primenjuju razni oblici rezidbe, u zavisnosti od sorte.Na primeru kalifornijske pergole objasnicemo kako se ovaj uzgojni oblik formira.U prvoj godini gaji se samo jedan lastar, koji se u jesen orezuje na jedno do dva okca. Druge godine na čokotu se, uz kolac gaje jedan ili dva lastara, radi postizanja što veće dužine i debljine. U proleće treće godine lastari se srezuju do visine krova pergole, koja je kod kalifornijske pergole na 130 do 140 cm. Na toj visini je za stub učvršćena kosa prečka i tu se nalazi i žica. Kada lastari na stubu dostignu od 3 do 6 cm, odstrane se svi osim 3-4 na vrhu.U proleće četvrte godine dva najviša lastara na stablu orežu se na 2-3 okca, a dva donja se [...]
Jačina sumporisanja zavisi od osobine i vrste vina, količine alkohola, ukupnih kiselina i sklonosti ka mrkom prelomu. Za odličnu aromu i buke važno je da se izbegavaju zakasnela sumporisanja,
kada već počnu oksidativni procesi ili se pojavi vinski cvet. Sumpor je najstarije i neprevaziđeno sredstvo za čuvanje vina koje su koristili još stari Rimljani. Pa i pored vekovnog iskustva stručnjaci tvrde da su u primeni izuzetno česte greške. - Ne radi se samo o neiskustvu ili početničkim greškama. - Događa se i većim proizvođačima da ne zaštite vino na vreme, stave malo ili previše sumpora ili slično. Presumporisanje je često i ustaljen običaj. Isto tako se često izbegava upotreba sumpora, da se ne bi koristila "hemija". Nauka je odavno utvrdila optimalne tehnološke granice u kojima je upotreba ovog dobrog starog sredstva delotvorna, a ujedno i zdravstveno bezbedna. Tako je pravilnikom dozvo- ljeno da vino sadrži maksimalno 35 miligrama sumpor-dioksida po litri. [...]
Siva trulež grožđa U rano proleće mogu biti inficirani mladi pupoljci koji potamne i osuše se. Takođe i cvet može biti zaražen, a zatim i da se osuši. Na ovaj način se stvaraju rehuljavi grozdovi (grozdovi koji sadrže bobice neujednačene veličine – kalibracije, i koji neujednačeno sazrevaju).
Na bobicama u zrenju (od šarka do berbe) i po berbi javljaju se najpre mrke pege jasno vidljive na grožđu belih sorti, koje se ubrzo šire i zahvataju veći deo, pa i čitave bobice. Pokožica bobica se razmekšava i lako skida. U vlažnim uslovima, obolele bobice prekriva siva, budasta navlaka. Oboleli delovi grozda su slepljeni. Zahvaćene bobice propadaju za dva-tri dana, a oboleli grozdovi nisu ni za jelo niti za preradu. Ako u vreme zaraze nastupi suša napadnuti grozdovi se mumificiraju.
U slučaju suvog i lepog vremena od šarka do berbe, na groždu se razvija tzv. ’’ plemenita trulež’’. Oštećena pokožica bobice omogućava pojačanu transpiraciju, što [...]
Sezona za voćare još nije završena i ove lepe novembarske dane treba iskoristiti za pripremu voćnjaka za period mirovanja primenom različitih pomoloških i agrotehničkih mera koje će pripremiti voćku za narednu vegetaciju. Cilj je da se biljke pripreme za predstojeću zimu i da se smanji infekcioni potencijal prezimljujućih formi bolesti i štetočina u narednoj vegetaciji.
Štetočine kao što su: grinje, pauci (posebno crveni pauk), razne vrste štitastih i drugih biljnih vaši, cvetojedi, smotavci i dr, kao i uzročnici bolesti kovrdžavosti lišća, čađave pegavosti lista, krastavosti ploda, truleži, raka korena, bakteriozne plamenjače prezimljavaju u opalom lišću, na stablu, u ranama i otvorima drveta, ispod kore, u različitim stadijumima koji odgovaraju njihovom razvojnom ciklusu (spore, jajašce, larva i dr). Voćar svojim delovanjem u jesen treba da spreči razvoj formi koje prezimljavaju i spreči njihovu pojavu u narednoj vegetaciji ili smanji njen [...]
Takuša je stara sorta kruške, nepoznatog porekla. U našoj zemlji sporadično se gaji, pretežno u Zapadnoj Srbiji, i to su uglavnom se sreću stara stabla.Redovno rađa i dugovečna je. tabla ove sorte mogu da žive i 200 godina. Redovno i obilno rađa i u skromnim uslovima, bez velike nege. U povoljnim godinama prinos po jednom stablu može biti i od 200 do 400 kg. Drvo je bujno, kruna široko piramidalna i retka. U visinu može da poraste i 20 m, a prečnik krune dostže i do 10 m. Ima veliki ugao grananja. Rađa na kratkim i dugim granama.Plod je sitan, čigrastog oblika, na srednje dugoj peteljci. Pokožica je žuta sa zelenim nijansama, na sunčanoj strani prelivena bledim rumenilom. Meso je belo, sočno, pomalo oporo vinastog ukusa sa slabom aromom. Sazreva krajem oktobra. U skladištu se može čuvati 3 do 4 nedelje. Nakon toga meso počinje da gnili. Plod izdržava dobro transport posle berbe.Takuša je sorta otporna na mraz, kako drvo, tako i cvet. Dobro uspeva na strmim [...]
PODLOGE ZA VIŠNjU
PODLOGA (hipobiot) je voćka proizvedena generativnim ili vegetativnim putem, na koju se kalemi sorta. Od pravilnog izbora podloge umnogome će zavisiti uspeh kalemljenja, kvalitet sadnice, porast, veličina i dugovečnost stabla, odnosno zasada, otpornost prema ekološkim stresovima (mrazu i suši), a takođe i rodnost i kvalitet plodova.
Danas se za proizvodnju sadnica višnje koristi relativno mali broj podloga, koje se sve po poreklu mogu svrstati u dve grupe: generativne i vegetativne.
Generativne podloge (koje se drugačije nazivaju divljačice ili sejanci) proizvode se iz semena nekih samoniklih vrsta ili sorti trešnje i višnje.
Vegetativne podloge (koje se drugačije nazivaju mladice) proizvode se bespolnim putem, ožiljavanjem izdanaka ili reznica određenog klona, te su za razliku od sejanaca potpuno ujednačenog porasta.
Između sorti višanja s jedne strane i podloga s druge strane postoji [...]
