Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Završni posao u podizanju zasada voća je sama sadnja voćnih sadnica na stalno mesto.Sam čin sadnje kao završna operacija u podizanju zasada je veoma bitan jer kao i svi ostali poslovi i sama sadnja se mora obaviti stručno i kvalitetno da bi se postigao što veći prijem. Sadnice se sade u jamiće (rupe) koje mogu biti raznih dimenzija i napravljene ručno ili mašinski. Veličina dimenzije jamića zavise od prethodne pripreme zemljišta. Ako je zemljište rigolovano tj. dobro pripremljeno jamići su manji a ako nije rigolovano dimenzije su veće. Optimalna dimenzija je 80 x 60 cm, ako su jamići većih dimenzija sadnice se bolje i brže razvijaju. Za sadnju treba tri radnika, jedan radnik drži sadnicu i na osnovu viziranja trećeg postavlja na stalno mesto ( ako se sadi uz kanap treći radnik ne treba ). Drugi radnik sadnicu zatrpava sitnom površinskom zemljom. Kada je koren i sadnica malo učvršćena onda se odredi dubina sadnje i dodata zemlja malo nagazi. Sadnice ne smeju [...]
Pod voćnim vinom se podrazumeva proizvod dobijen alkoholnim vrenjem voćne šire ili voćnog kljuka (izmuljano voće), po postupku koji se primenjuje u tehnologiji za dobijanje vina od grožđa. Mere nege i čuvanja voćnih vina u osnovi su iste kao one koje se primenjuju za vina od grožđa. Vina od voća mogu se spraviti raznim postupcima u odnosu na koje se svrstavaju u: stona (suva), desertna, gazirana, šampanjska i specijalna.
U svetu se najviše voćnog vina proizvede u Francuskoj, a proizvođači i istaknuti potrošači voćnih vina sa dugom tradicijom su Nemci, Englezi, Austrijanci i Švajcarci. U Normandiji i Bretanji se, na primer, popije preko 400 l voćnog vina po glavi stanovnika godišnje, dok se vina od grožđa potroše svega oko 30 litara. U našoj zemlji ne postoji duža tradicija niti veće interesovanje za spravljanje ove vrste vina.
Hemijski sastav voćne šire nije stalan i pojedini sastojci znatno [...]
Voće se sadi u jesen i u proleće. Jesenja sadnja je mnogo bolja od prolećne. Sadnjom u jesen se izbegavaju mnogi radovi koji se moraju izvesti da bi se sadnice sačuvale u zdravstveno ispravnom stanju do proleća. Ako se sadnja obavi u jesen, skraćuje se manipulacija izvađenim sadnicama, od vađenja do sađenja, izbegava trapljenje i čuvanje do proleća, nema štete u trapu od štetnih glodara, izbegava se sušenje korena, smanjuju troškovi manipulacije. Mali broj proizvođača pravilno postupa sa sadnicama od vađenja do sađenja, tako da se dešava da se zdrava i ispravna sadnica, često, upropasti, a najosetljivije je jagodasto voće. Ako se sadnice pravilno ne pripreme za transport, može doći do njihovog isušivanja i obavezno je da se posle dužeg transporta sadnice navlaže vodom, bilo da se sadnice sade ili trape. Sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu jer će se na taj način upropastiti i najkvalitetnija i najzdravija sadnica. Takvim [...]
Pitomi kesten (castanea sativa mll.) do skoro je kod nas tretiran kao šumska listopadna vrsta. Međutim, imajući u vidu hranljivu vrednost njegovog ploda (veliki sadržaj skroba, šećera, azotnih materija) kao i neke od važnih vitamina kao što su B, C i vitamin K, može se zaključiti da plod pitomog kestena ima izvanredno veliki značaj u ishrani ljudi, domaćih životinja i divljači, tako da je ovo značajna jezgrasta voćna vrsta. Pitomi kesten u ekološkom pogledu zauzima poseban položaj i uspeva samo u određenim i za njega pogodnim staništima. Pratioci pitomog kestena u prirodnom staništu su šumske vrste, kao što su hrast, bukva i breza, što može služiti kao indikator da se na površinama na kojima se nalaze pomenute vrste sa uspehom može gajiti pitomi kesten. Međutim, prisustvo kalcijuma u zemljištu ograničavajući je faktor za normalan rast i razvoj pitomog kestena.
Naša zemlja ima veoma malo samoniklog pitomog kestena, ali njegovo gajenje u Srbiji nije [...]
su na prvom mestu po uticaju na neplodnost voćaka.To je naročito karakteristično za podzolasta zemljišta, koja neprobojnom zdravicom mogu zaustaviti porast voćnih stabala. Za otklanjannje ovih nevolja valja sprovesti drenažu i dubokom obradom razbiti aluvijalni sloj zemljišta,a zatim rasturiti i zaorati 400-500 kg zgorelog stajnjaka po aru. Ako nedostaje kreč, treba obaviti kalcifikaciju zemljišta. Treba istaći da često neke sorte jabuke i kruške redovno cvetaju, ali se slabo oplođuju ili ne rađaju. Poznato je da su jabuke i kruške samobesplodne voćne vrste i da je potreban polen drugih stabala i sorti da bi se oplodile. Međutim, sve sorte nisu sposobne za među oplodnju. Ova pojava uspešno se otklanja prekalemljavanjem stabala sa sortama koje imaju polen dobre klijavosti. Poboljšanju oplodnje doprinosi i držanje pčela u voćnjaku. Jedan od uzroka nerodnosti voćaka je preduboka sadnja. Ako je voćka na sejancu posađena pet santimetara dublje nego što je [...]
Kiseline predstavljaju drugi po važnosti sastojak grožđa. Prilikom određivanja vremena berbe pored sadržaja šećera važno je znati i sadržaj ukupnih kiselina. Najvažnije
organske kiseline su: vinska, jabučna i limunska kiselina. Osim ovih u grožđanom soku se nalaze i druge kiseline kao što su : ćilibarna, glukuronska, glikolna, oksalna, salicilna i druge, ali u veoma malim količinama (3-4% od ukupnih kiselina), pa je njihovo prisustvo praktično beznačajno. Sadržaj ukupnih kiselina je uslovljen većim brojem faktora, pre svega:
genetskim tj. sortom,
zatim ekološkim uslovima gajenja vinove loze i samog načina gejenja tj. primenjene agrotehnike i ampelotehničkih mera (najviše od genetskih faktora-sorte i od klimatskih uslova tokom sazrevanja grožđa). Tako kod jedne iste sorte može varirati po pojedinim godinama. Ukupne kiseline variraju u širokoj granici, od 3-12 g/l (izraženo u vinskoj kiselini). Kod nekih sorti u punoj zrelosti preovlađuje vinska, a kod [...]
