Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
PRIPREMA, VAĐENJE I TRAPLJENJE SADNICA
Ono što treba naglasiti jeste da se sadnice vade u jesen, zimi kada nema mraza i snega i u proleće pre kretanja vegetacije. Najbolji način je da se sadnice povade u jesen po opadanju lišća. Ni u kom slučaju nije poželjno nasilno skidati list jer sadnice ostaju nedovoljno zrele i osetljive na zimske mrazeve. Ovakve sadnice kasnije kreću sa vegetacijom u proleće, takođe je mali prirast, a određeni broj se osuši. Vadjenje sadnica je ručno i specijalnim traktorskim plugovima.Mnogo bolji i efikasniji način je specijanim traktorskim plugovima, jer korenov sistem ostaje nepovređen. Ručno vađenje je skup proces, postiže se mali učinak, a i korenov sistem se povređuje. Kada se sadnice izvade ne smeju se držati na suncu i vetru. Odmah se klasiraju po klasama. Najbolja klasa je ona sa razvijenim korenovim sistemom koji je podjednako raspoređen u svim pravcima, koja ima određenu debljinu i visinu. Povređene sadnice se odbacuju.Što [...]
Ниске температуре негативно утичу на основне физиолошке процесе у биљци прво их успоравајући, а затим и сасвим их прекидајући. При температурама испод 0 С долази до формирања леда у биљци.
Кристали леда расту и извлаче воду из ћелије, долази до великог губитка воде у ћелијама, што доводи до њихове смрти. Поред тога, кристали леда током нарастања врше велики притисак на зидове ћелија и пробијају их изазивајући на тај начин цепање ткива. Степен оштећења биљке мразом зависи од: времена појаве мраза, интензитета и трајања, затим врсте и сорте, [...]
U zasadima maline od glodara najčešće se javljaju poljski miš (Microtus arvalis) i vodena voluharica (Arvicola terrestris). Kao i kod ostalih glodara odlikuje ih osobina brzog razmnožavanja, tako da u uslovima prenamnoženja mogu da naprave pustoš u malinjacima. Poljski miš pripada grupi sisara sa najvećim potencijalom razmnožavanja, u toku jedne godine jedan par ostavi nekoliko stotina potomaka. U zasadima maline poljski miš i vodena voluharica izazivaju štete tako što u zoni korenovog sistema prave dugačke hodnike, pa u slučaju većih mrazeva u njih se uvlači hladan vazduh i dolazi do delimičnog ili potpunog izmrzavanja korena. Ove štetočine se uništavaju krajem jeseni, u periodu kada nestane zelene hrane. Koriste se zatrovani mamci, koji se prave od zrnevlja pšenice, ječma, prekrupe ili sitno iseckanih plodova jabuke ili fabrički već pripremljeni mamci – CINKFOSFID, BRODILON, FACIRON.
GENERATIVNE PODLOGE
Amelanchier sp. (merala) je srednje tolerantna podloga, kako prema niskoj tako i prema visokoj pH-vrednosti zemljišta. Sorte dunje okalemljene na njoj su vrlo male bujnosti. Ne formira izdanke. Sa sortama dunje ima osrednji afinitet. Otporna je prema bakterijskoj plamenjači, mikoplazmatičnom sušenju dunje i nematodama.
Crataegus oxyacanta L. (crveni glog) je srednje tolerantan prema niskoj i visokoj pH-vrednosti zemljišta, što praktično znači da nije probirač prema zemljištima. Toleriše i veću vlažnost zemljišta. Sa sortama dunje ima dobar afinitet. Okalemljene sorte su bujnog stabla (do 10 m visine), male bujnosti i dobre rodnosti. Srednje slabo formira izdanke. Otporna je prema bakterijskoj plamenjači, krvavoj vaši i nematodama.
Sorbus (domestica, torminalis) je osetljiv prema niskoj pH-vrednosti zemljišta, a srednje tolerantan prema visokoj. Srednjeg je afiniteta sa sortama dunje. Stablo je [...]
FIZIOLOŠKE OSNOVE JABUKE RODNOST I NERODNOST JABUKE
Opšte napomene
Vrednost voćaka se ceni po obilnosti, urednosti i kvalitetu prinosa. Otuda i nastojanja voćara, zasnovana na nauci, tehnici i bogatom iskustvu, da obezbede rodnost voćaka i održavanje plodova do berbe. Rodnost voćaka je uslovljena nizom činilaca, a pre svega sposobnošću obrazovanja cvetnih pupoljaka, zatim cvetanjem, oprašivanjem, zametanjem, razvitkom i održavanjem plodova. Medjutim, kod voćaka se javlja i nerodnost koja može biti povremena i uslovljena čitavim nizom različitih pojava.
Ako se uzmu uzroci koji izazivaju nerodnost, ona se može podeliti na dve osnovne grupe, i to: biološku i ekološku.
Biološki oblici nerodnosti uslovljeni su samom prirodom, naslednošću, znači unutrašnjim činio cima na koje se ne može uticati, izuzev dugogodišnjom selekcijom. Ti oblici su:
I. Nerodnost usled odsustva obrazovanja cvetnih pupoljaka:
1. biološka sa oblicima: a) mladalačka [...]
Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi)
Trešnjina muva je najznačajnija štetočina trešnje i višnje kod nas. Bez obzira na vremenske uslove javlja se svake godine. Najviše napada srednje kasne i kasne sorte trešanja, dok kod višnje napada poznije i manje kisele sorte. Ova štetočina pravi direktne i indirektne štete. Direktne štete su crvljivost plodova, jer takvi plodovi pripadaju drugoj klasi. Indirektne štete se ogledaju u tome što ova štetočina ubušivanjem pravi oštećenja, jer se na taj način pojačava napad Monilinia spp. na plodovima. Trešnjina muva se pojavljuje polovinom maja, a kada je toplo može se pojaviti i ranije. Ženka polaže jaja na plodove trešnje i višnje kada oni počinju da menjaju boju od zelene ka crvenoj ili žutoj. Na jednom plodu može da se položi više jaja, ali se u njegovoj unutrašnjosti razvija uglavnom samo jedna larva.Za uspeh suzbijanja ove štetočine veoma je važna pravovremena upotreba insekticida. Najpovoljniji momenat za [...]
