Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Kineski dud je listopadni grm ili nisko drvo koje može da naraste do 7m. Lista i cveta u kasno proleće, nakon jabuka. Postoje muške i ženske biljke, pa su za stvaranje plodova potrebna oba pola. Cvetovi se pojavljuju u junu i zelene su boje i veličine graška, a muški cvetovi postaju žuti nakon što polen sazri. Biljka se oprašuje putem vetra. Plodovi su okruglasti, veličine 2-5cm, crvene boje sa 3-6 malih semenki, sazrevaju u jesen, dok u toplijim krajevima i kasnije. Plodovi kada su potpuno zreli, jako su ukusni. U hladnijim krajevima gde listovi ranije otpadaju, plodovi ostaju na stablu i izgledaju atraktivno, pa ponekad čak i pod snegom. Ova voćka je otporna na niske temperature (-20 °C). U toplijim krajevima, biljka je zimzelena.
Biljke se sade na sunčanim položajima sa razmakom 3x4m. U zasadu, zastupljenost muških i ženskih biljaka bi trebala biti otprilike 25% muških i 75% ženskih. Po izboru tla ova kultura nije zahtevna, ali preferira topla, dobro [...]
Opredeljenje za odgovarajuću visinu stabla čokota u poznatim ekološkim uslovima podrazumeva uzimanje u obzir više činilaca, od kojih svaki na svoj način preko stabla utiče na ispoljavanje vegetativne snage
i potencijala čokota, a preko elemenata rodnosti na prinos i kvalitet grožđa. Najvažniji činioci koji utiču na opredeljenje pri izboru visine stabla čokota su:
-godišnji raspored toplote i vlage,
-zemljište i njegove karakteristike,
-osobine sorte i lozne podloge,
-tehnološki postupci u proizvodnji grožđa
1.Toplotni uslovi u fenofazi mirovanja, kao i temperaturne sume i njihov mesečni raspored u toku vegetacije imaju veći uticaj na određivanje visine stabla čokota nego vlažnost, odnosno količina i raspored padavina, a naročito u uslovima u kojima je vlažnost moguće regulisati navodnjavanjem.*
Kretanje najpre vršnog okca, a zatim ostalih po redu ispod njega, do osnove na neorezanom jednogodišnjem lastaru svakog proleća, našlo je objašnjenje u [...]
UPOTREBNA VREDNOST VRSTEKupina, kao vrsta koja raste u širokom spektru ekoloških uslova, može, kao i borovnica, da bude vrsta koje će omogućiti brži razvoj brdsko-planinskih područja. Plod kupine sadrži veliki broj dragocenih sastojaka koji povoljno deluju na ljudski organizam (šećeri 10-12%, org. kiseline 0.7-1.5%, pektini, celuloza, mineralne materije-posebno Ca i Fe, belančevine 1.2%, uqa 1%, vitamine C, B, A, enzime i bojene materije). Rentabilna je i jednostavna za gajenje i zaštitu od štetočina; rano, redovno i obilno rađa i na nepogodnim terenima, pa služi i kao odlično biološko antierozivno sredstvo; poboljšava pčelinju pašu (naročito pozniju u kojoj se oskudeva). Poglavlje vezano za ovu vrstu neće se baviti divljim formama. EKOLOGIJA VRSTEOd više vrsta kupina ističe se ROBUS FRUTICOSA od koje su proizašle najbolje vrste. Kupina uspeva na svakom zemljištu, upotrebljivom za biljnu proizvodnju. Daje dobre rezultate čak i na slabo [...]
Mušmula (Mespilus germanica) je manje listopadno drvo ili žbun. Najbolje rezultate postiže na plodnim, umereno vlažnim i blago kiselim do neutralnim zemljištima. Bolje od dunje podnosi krečna zemljišta, a na teškim i vlažnim zemljištima joj se skraćuje vek. Otporna je prema mrazu, cveta kasno, čak u maju. Razmnožava se semenom i kalemljenjem na generativne i vegetativne podloge. Generativne podloge za mušmulu su: beli glog, obična oskoruša, divlja kruška, mušmula i dunja.
Beli glog je najvažnija generativna podloga za mušmulu, dosta je raširena u Srbiji. Pogodna je kao podloga za suva, laka, krečna i plitka zemljišta. Srastanje podloge i vijoke je čvrsto, guka se ne obrazuje na spojnom mestu, a rast kalema je ujednačen. Neke plemenite sorte nemaju afinitet sa ovom podlogom pa se kao posrednik koristi obična mušmula.
Obična oskoruša se ređe koristi kao podloga za mušmulu iako ima dobar afinitet sa plemenitim sortama mušmule. Jedan od razloga je [...]
U zasadima maline od glodara najčešće se javljaju poljski miš (Microtus arvalis) i vodena voluharica (Arvicola terrestris). Kao i kod ostalih glodara odlikuje ih osobina brzog razmnožavanja, tako da u uslovima prenamnoženja mogu da naprave pustoš u malinjacima. Poljski miš pripada grupi sisara sa najvećim potencijalom razmnožavanja, u toku jedne godine jedan par ostavi nekoliko stotina potomaka. U zasadima maline poljski miš i vodena voluharica izazivaju štete tako što u zoni korenovog sistema prave dugačke hodnike, pa u slučaju većih mrazeva u njih se uvlači hladan vazduh i dolazi do delimičnog ili potpunog izmrzavanja korena. Ove štetočine se uništavaju krajem jeseni, u periodu kada nestane zelene hrane. Koriste se zatrovani mamci, koji se prave od zrnevlja pšenice, ječma, prekrupe ili sitno iseckanih plodova jabuke ili fabrički već pripremljeni mamci – CINKFOSFID, BRODILON, FACIRON.
Broj sorti dunje je relativno mali i ograničen je na korišćenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešće koriste leskovačka i vranjska dunja a ređe druge.LESKOVAČKA dunja Ovo je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave i u Vojvodini. U narodu je nazivaju dunjom, za razliku od vranjske dunje koju zovu dunjac. Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi bujnost se smanjuje i mogla bi se označiti kao srednja.Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama (osim prema virusima). Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno i to uglavnom na kratkim rodnim grančicama.
Oblik ploda je jabučast, okrugao, ravan ili rebrast, krupan do vrlo krupan (200-500 grama).Pokožica ploda u punoj zrelosti je limunasto žuta, meso ploda je sitnozrno, kiseloslatko, fine arome. Plodovi su posle berbe dobre [...]
