Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Voće se sadi u jesen i u proleće. Jesenja sadnja je mnogo bolja od prolećne. Sadnjom u jesen se izbegavaju mnogi radovi koji se moraju izvesti da bi se sadnice sačuvale u zdravstveno ispravnom stanju do proleća. Ako se sadnja obavi u jesen, skraćuje se manipulacija izvađenim sadnicama, od vađenja do sađenja, izbegava trapljenje i čuvanje do proleća, nema štete u trapu od štetnih glodara, izbegava se sušenje korena, smanjuju troškovi manipulacije. Mali broj proizvođača pravilno postupa sa sadnicama od vađenja do sađenja, tako da se dešava da se zdrava i ispravna sadnica, često, upropasti, a najosetljivije je jagodasto voće. Ako se sadnice pravilno ne pripreme za transport, može doći do njihovog isušivanja i obavezno je da se posle dužeg transporta sadnice navlaže vodom, bilo da se sadnice sade ili trape. Sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu jer će se na taj način upropastiti i najkvalitetnija i najzdravija sadnica. Takvim [...]
Đubrenje jagode gajene na PE foliji (fertigacija)Ukoliko je pri zasnivanju zasada jagode obavljeno meliorativno đubrenje stajnjakom, njegova aktivnost se održava do 3 godine, što je i maksimalna dužina eksploatacionog perioda zasada jagode.Reakcija zemljišta pogodna za gajenje jagode je od 5,5 do 6,5, odnosno blago kisela.Redovna mera pri gajenju jagode na foliji je prihrana vodotopivim đubrivima kroz sistem za navodnjavanje 'kap po kap' (tzv.fertigacija), jer obezbeđuje potpunu iskoristivost đubriva uz lako programiranje doza. Formulacije đubriva treba birati u skladu sa fenološkim fazama razvoja biljke. Potrebne količine hranljivih elemenata rastvaraju se u vodi u posebnom sudu i uz pomoć posebnih uređaja-dozatora na principu vakuuma ubacuje se u vodu u sistemu za navodnjavanje.U proleće na početku vegetacije treba koristiti đubriva sa naglašenim sadržajem fosfora, tzv.startere, sa formulacijama od 44% do 52% fosfora. Ova đubriva treba da pojačavaju [...]
Prilikom podizanja plantaže oraha i male greške mogu da prouzrokuju velike štete ,koje se kasnije teško otklanjaju .Na šta treba obratiti pažnju? Ova voćka može se gajiti na zemljištima različite plodnosti. Ipak, najpo-godnija su duboka, rastresita, s dovoljno vazduha i vode. Takvi su černozem i aluvijalni nanosi. Kada je u pitanju ph vrednost ,orah uspeva na kiselim i alkalnim, ali najbolje na zemljištima neutralne reakcije. Alkalne soli NE podnosi. Ne treba da se sadi na zatvorenim položajima, jer postoji opasnost od izmrzavanja i pojave gljivičnih bolesti. Biraju se blagi nagibi izloženi povetarcu i severne strane, zbog manje izraženih promena temperature i kasnijeg početka vegetacije. Najbolje se primaju sadnice posađene u jesen, ali se zemljište mora pripremiti najkasnije do kraja septembra. Neophodno je vađenje i krčenje žila i svih biljnih ostataka, čime se umanjuje opasnost od truležnica korena u novom zasadu. Da bi se izbeglo zabarivanje, zemljište [...]
Neobično voće koje nikada niste videli ili probali. Raste na svim MERIDIJANIMA naše planete. Pogledajte neke od njih. Svi znamo da je voće najbolji izvor vitamina, ali ponekad jabuke, kruške i domaće voće dosadi. Zato smo za vas našli nekoliko voćki koje su podjednako zdrave ali ne tako česte. Uz to i pomalo smešno izgledaju.
Physalis
Physalis voće raste u toplim umerenim i suptropskim krajevima širom sveta. Tipični plod je sličan čvrstom paradajzu a imaju blagi, osvežavajući kiseli ukus. Može se jesti sirovo ili koristiti kao dodatak desertima i salati, od njega se prave džemovi i želei. Physalis se može sušiti i poslužiti kao grožđice. U kineskoj medicini se koristi za kašalj,groznicu i upalu grla.
Santol
Santol raste u Jugoistočnoj Aziji,tamo ga zanju i pod imenom "pamučno voće" ili "kisela jabuka".Santol se jede sirovo, a koristi se i kao dodatak jelima. Na filipinima se od njega pravi poznato jelo Bicol ( santol se skuva u kokosovom [...]
Siva trulež grožđa U rano proleće mogu biti inficirani mladi pupoljci koji potamne i osuše se. Takođe i cvet može biti zaražen, a zatim i da se osuši. Na ovaj način se stvaraju rehuljavi grozdovi (grozdovi koji sadrže bobice neujednačene veličine – kalibracije, i koji neujednačeno sazrevaju).
Na bobicama u zrenju (od šarka do berbe) i po berbi javljaju se najpre mrke pege jasno vidljive na grožđu belih sorti, koje se ubrzo šire i zahvataju veći deo, pa i čitave bobice. Pokožica bobica se razmekšava i lako skida. U vlažnim uslovima, obolele bobice prekriva siva, budasta navlaka. Oboleli delovi grozda su slepljeni. Zahvaćene bobice propadaju za dva-tri dana, a oboleli grozdovi nisu ni za jelo niti za preradu. Ako u vreme zaraze nastupi suša napadnuti grozdovi se mumificiraju.
U slučaju suvog i lepog vremena od šarka do berbe, na groždu se razvija tzv. ’’ plemenita trulež’’. Oštećena pokožica bobice omogućava pojačanu transpiraciju, što [...]
Malina pripada žbunastim vrstama listopadnih biljaka. Sastoji se od nadzemnih i podzemnih organa.
Koren maline je višegodišnji i dobro razvijen. Sastoji se od podzemnog dela izdanka ili glavnog korena, nekoliko skeletnih žila i velikog broja obrastajućih žilica. Razvijenost korenovog sistema zavisi od naslednih osobina vrste, ekoloških uslova i načina gajenja. Glavna masa korenovog sistema crvene maline, koja se razmnožava izdanci ma, u povoljnim zemljišnim uslovima nalazi se do 50 cm dubine, a pojedine žile mogu da prodru na više od I m dubine. Primarni koren koji nastaje iz korenka klice vrlo brzo izumire i njegovu ulogu preuzima adventivni koren, koji postaje od podzemnog stabla.
Kupinolika (crna) malina (R. occidentalis L.) ima mnogo razvijeniji korenov sistem nego crvena (R. idaeus L.). Navodi se da koren ove maline može da prodre u zemlju i do 3 m. Crna malina ima razvijen glavni koren na kome nema pupoljaka i ne daje korenove izdanke.
Izdanak [...]
