Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Prilikom rezidbe treba težiti da se održi pravilan odnos između razvitka korenovog sistema i krune, a unutar krune harmoničan odnos između vegetativnih i reproduktivnih organa. To se postiže prilagođavanjem intenziteta razidbe, u stanju u kome se voćke nalaze. Pod intenzitom rezidbe se podrazumeva određen odnos između rodnog i nerodnog drveta koje rezidbom treba odbaciti da bi voćka donela dovoljnu količinu plodova dobrog kvaliteta, a istovremeno vrši se obnova i podlmađivanje rodnog drveta za narednu godinu. Intenzitet rezidbe zavisi od čitavog niza činilaca, a pre svega od vegetativnog stanja voćke. Prilikom određivanja intenziteta rezidbe treba se pridržavati sledećih principa: Voćke koje daju plod na jednogodišnjim grančicama moraju se jako rezati, kako bi se time obezbedilo obnavljanje celokupnog rodnog drveta za sledeću godinu.Rodnije sorte su vegetativno više iznurene od onih manje rodnih jer su hranile veći broj plodova, pa je potreba [...]
Niske i dugotrajne temperature (od – 20 do -24°C) krajem januara i početkom februara nanele su značajne štete na vinovoj lozi. U zavisnosti od lokaliteta, sorte, kao i nivoa primene agrotehničkih mera oštećenja su različita.
Najviše su izmrzla zimska okca, kod stonih i osetljivih vinskih sorti, stradali su i lastari. Međutim, bilo je vinograda gde su stradali i višegodišnji delovi loze koji nisu bili pod snežnim pokrivačem.
U 2012 godini u nekim vinogradima štete od izmrzavanja umanjile su prinos od 30- 40%.
Kod čokota gde su izmrzli delovi-kordunice iznad površine snega iz spavajućih okaca u toku prošle vegetacije razvio se veći broj lastara različite debljine, pa je neophodno formirati čokot, odnosno uzgojni oblik.
Za formiranje uzgojnog oblika treba birati lastare umerene bujnosti koji će doneti rod u ovoj godini. Veoma bujne i slabe treba ukloniti do osnove, a najniži lastar treba orezati na dva vidljiva okca koja će poslužiti kao rezerva. Rezidbu [...]
Visokožbunasta borovnica spada u kulture sa velikim zahtevima kada je u pitanju priprema zemljišta za sadnju. Ova voćna vrsta ima specifične zahteve u pogledu PH vrednosti , sadržaja organske materije, vlažnosti i drugih parametara sa kojima se meri proizvodna vrednost zemljišta. Učinjene greške u pripremi zemljišta pri sadnji teško se ispravljaju i imaju velike posledice.
Priprema zemljišta za podizanje zasada visokožbunaste borovnice podrazumeva više agromeliorativnih mera i zahvata.
- Uništavanje višegodišnjih korova,
-Nivelisanje i ravnanje valovitih terena,
-Acidifikacija ili kalcifikacija zemljišta
-Meliorativno đubrenje,
-Duboko oranje(do dubine oraničnog sloja)
-Površinska priprema zemljišta (drljanje ,tanjiranje,freziranje)
Nivelisanje i ravnanje terena podrazumeva skidanje humki , popunjavanje depresija i vododerina i nivelisanje. Obavlja se pre dubokog oranja i osnovnog (meliorativnog) đubrenja. Ova mera [...]
Održavanje zemljišta u voćnjaku ima za cilj stvaranje optimalnih uslova za razvoj korenovog sistema. Obradom zemljišta u datim agroekološkim uslovima se uspostavlja povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim kako bi se mnogi procesi u zemljištu nesmetano odvijali.Koji će se način održavanja zemljišta primeniti u datim agroekološkim uslovima, zavisi od niza faktora: od količine padavina, nagiba terena, sorte, podloge, sistema gajenja, da li se zasad navodnjava ili ne, tipa i plodnosti zemljišta itd.
U praksi se najčešće primenjuju sledeći načini održavanja zemljišta:
čista obrada (jalovi ugar), čista ledina ili međuredna obrada, a u redu zatravljivanje ili obratno, zastiranje (mulčiranje), gajenje biljaka za zelenišno đubrenje, tretiranje herbicidima itd. Kod nas se u visokointenzivnim zasadima najčešće koristi čista obrada, a u zadnje vreme i zatravljivanje međurednog prostora uz tretiranje herbicidima u redu
Čista obrada:
Međuredna obrada se [...]
Zadnjih godina su posađene velike površine novih, savremenih nasada jabuka u gustom sklopu, sa kvalitetnim „knip“ sadnicama. Voćari koji nisu uspeli obaviti sadnju u jesenskom ili u zimskom periodu,sa sadnjom su kretali u proleće, često uz izrazito sušan period, bez instaliranog sistema za navo- dnjavanje te postavljene armature. Razgranate knip sadnice velikog habitusa, sa puno privremenih izboja, dolazile bi u stanje svojevrsnog stresa, uprkos zadovoljavajućoj vlazi tla u zoni koreno - vog sistema. Razlog ovome je oštećeni korenov sistem tek posađene sadnice, koji ne može adekvatno snabdevati sadnicu sa vodom. Velike razgranate sadnice proizvode veliku lisnu površinu ubrzo nakon sadnje, za razliku od šiba. Sve to stvara potrebu za izrazito velikim količinama vode, kako bi se održao turgor i omogućila regeneracija korenovog sistema dok on ne preuzme svoju punu funkciju. U ekstremno sušnim godinama to bi uzrokovalo potpuni zastoj u vegetaciji, ali i veliki [...]
Za one koji su podigli zasade vinove loze važno je da poznaju kroz koje faze razvoja prolazi vinova loza. Period vegetacije vinove loze počinje kretanjem sokova u proleće a završava se u jesen
sa opadanjem lišća. U toku perioda vegetacije mogu se izdvojiti sledeće faze vegetacije –fenofaze razvoja.
1. kretanje sokova (suzenje)
2. porast lastara
3. cvetanje
4. razvoj bobica
5. sazrevanje bobica
6. sazrevanje lastara i opadanje lišća
Redosled odvijanja svake fenofaze uslovljena je genetski, a dužina trajanja zavisi od sorte, lozne podloge, meteoroloških uslova idr.
Metode proučavanja kretanja sokova
Početak kretanja sokova – suzenje se registruje kada na preseku zrelog lastara ili na starijem delu čokota ističe sok. Kada se zemljište oko korena zagreje na 6-8 C koren počinje svoju aktivnost, počinje da raste da se grana i usvaja vodu i mineralne materije koje potiskuje u nadzemni deo čokota. Početak kretanja sokova zavisi od [...]
