Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Jačina sumporisanja zavisi od osobine i vrste vina, količine alkohola, ukupnih kiselina i sklonosti ka mrkom prelomu. Za odličnu aromu i buke važno je da se izbegavaju zakasnela sumporisanja,
kada već počnu oksidativni procesi ili se pojavi vinski cvet. Sumpor je najstarije i neprevaziđeno sredstvo za čuvanje vina koje su koristili još stari Rimljani. Pa i pored vekovnog iskustva stručnjaci tvrde da su u primeni izuzetno česte greške. - Ne radi se samo o neiskustvu ili početničkim greškama. - Događa se i većim proizvođačima da ne zaštite vino na vreme, stave malo ili previše sumpora ili slično. Presumporisanje je često i ustaljen običaj. Isto tako se često izbegava upotreba sumpora, da se ne bi koristila "hemija". Nauka je odavno utvrdila optimalne tehnološke granice u kojima je upotreba ovog dobrog starog sredstva delotvorna, a ujedno i zdravstveno bezbedna. Tako je pravilnikom dozvo- ljeno da vino sadrži maksimalno 35 miligrama sumpor-dioksida po litri. [...]
Najnovija sorta kupine razvijena u Škotskoj (Scottish Crop Research Institute). Loch Ness je samooplodna sorta bez bodlji na stabljikama. Vrlo zahvalna za hobi uzgoj. Plodovi su krupni, čvrsti i dobrog okusa. Nije zahtevna po pitanju tla te raste u gotovo svim tipovima zemlje. Moguće je uzgajati na osunčanim položajima kao i na polusenovitim. Vrlo produktivna sorta kupina koja može proizvesti do 3.5 kg plodova u sezoni. Plodove daje sredinom avgusta. Moguć je uzgoj u velikim posudama na terasama i balkonima Pre sadnje, zemlju je potrebno dobro pripremiti. To uključuje uklanjanje korova i đubrenje zemlje u koju se voćka sadi. Razmak između sadnica bi trebao biti između 1.8 - 2 m. Stare izboje je potrebno prikraćivati svake godine.
Evropa zahteva potpunu evidenciju upotrebe hemijskih preparata. Zato je bitno koje primeniti? Vrlo često se pitamo šta je protektivni, a šta je sistemični fungicid, ova dva pojma nisu sasvim jasna. Ako nisu jasna, kako se onda možemo odlučiti šta ćemo upotrebiti. Prvo smo imali na raspolaganju samo protektivne fungicide, prvo samo bakarne, a onda se na tržištu pojavio niz različitih organskih protektivnih fungicida. Već tada je običnom vinogradaru izbor bio težak. A dolaskom i sistemičnih izbor mu je još teži.
Na koji način deluju protiv peronospore ( a i ostalih gljiva ) s jedne strane protektivni i kakav je mehanizam delovanja sistemičnih fungicida?
Njihov mehanizam toksičnog (otrovnog) delovanja sasvim je drugačiji, pa otuda sledi i zaključak za šta da se odlučimo, dakle koji furigicid i kad da ga upotrebimo.
1./ Da prvo objasnimo kako deluju protektivni (zovu ih još i preventivni, profilaktički) fungicidi.
Mi njima obavljamo prskanje [...]
Svi smo svedoci poslednjih godina globalne promene klime - izuzetno sušnih i toplih leta sa temepraturama preko 35 stepeni u dušem vremenskom periodu, pojave grada tokom aprila i maja meseca ili pojave grada noćuSa globalnom promenom klime – kada tokom leta imamo izuzetno visoke temperature praćene nedostatkom padavina dolazi do pojave štetnih insekata koji su se do tada pojavljivali samo u tragovima i sporadično. To je slučaj sa: · moljcem paradajza (Tuta absoluta), · moljcem krompira (Phthorimae operculela), a sada i sa · žilorizom (Capnodis tenebrionis) · šiljokrilac (Perotis lugubris).Žilogriz (Capnodis tenebrionis) je izuzetno opasna štetočina, koji se pojavljuje u zasadima koštićavih voćaka, izazivajuči ogromne štete - sušenje i propadanje pojedinačnih stabala ili celih zasada. Mnogi su krajevi ostali bez voćaka upravo zbog žilogriza. Žarišta su zaražena stara, obamrla stabla trešanja, bresaka i drugih koštićavih [...]
Mnogi od nas žele da se oprobaju u gajenju kivija. Kivi najbolje uspeva na rastresitim, umereno vlažnim zemljištima, bogatim humusom. Ne "voli" teške, zbijena i vlažna zemljišta. Takođe ne prijaju mu suvai peskovita zemljišta. Plodovi su vema bogati C vitaminom, Ovo južno voće jača imunitet, reguliše krvni pritisak i probavu, pomaže u lečenju respiratornih obolenja, glavobolje i stresa. Kivi je kiselkast plod, jajolikog oblika, dlakave, smeđe kore i zelenog „mesa". Veoma je ukusan i zdrav, prava je riznica vitamina naročito C, A, E, K i B kompleksa (tiamin, niacin, B6, kolin), kao i menerala - kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa. Sadnja kivija u toplijim regionima je u jesen, a hladnijim severnim delovima preporučuje se u februaru i martu. Posle sadnje sadnice se prikraćuju na tri pupoljka. Kada lastari izbiju odabere se najjači za stablo dok se ostali uklone do osnove. Pre sadnje poželjno je celu površinu duboko preorati, po mogućnosti do [...]
Šumska jagoda (Fragaria vesca) je veoma cenjena vrsta voća, izuzetnih hranljivih i lekovitih osobina kako ploda tako i lista i korena. Proizvodi od šumske jagode su deficitarni kako na domaćem tako i na ino tržištu. Šumska jagoda najbolje uspeva na plodnim, rastresitim, propusnim i humusnim zemljištima (sa više od 4% humusa). Reakcija zemljišta treba da bude blago kisela, sa optimalnom pH vrednosti od 5,0 do 6,5.Najpovoljniji prirodni uslovi za gajenje šumske jagode su brdsko-planinska podrucja preko 500 m n.v. odnosno područja gde prirodno vegetiraju divlji predstavnici šumske jagode.Za zasnivanje zasada šumske jagode potrebno je koristiti otvorene i blago nagnute terene (2-5 stepena) sa ciljem sprečavanja spiranja zemljišta, akumulacije hladnog vazduha i suvišne vode.Jedna od najkvalitetnijih i najotpornijih sorti šumske jagode je Regina koja je poreklom sa Alpa. Više od 100 godina veliki broj selekcionera je radio na njenom usavršavanju i sadapredstavlja [...]
