Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Orezivanje maline posle sadnje ima za cilj da se u što kracem vremenu dobije potreban broj normalno razvijenih izdanaka za rod i formira odabrani sistem gajenja, a u rodnom zasadu da uz primenu ostalih agrotehničkih mera reguliše ravnotežu između rasta izdanaka i obilne rodnosti, te dobijanje plodova visokog kvaliteta.
Pri intenzivnijem uzgoju maline orezivanje obuhvata izvođenje više različitih zahvata, a najvažniji su sledeći: skracivanje sadnica posle sadnje, odabiranje izdanaka za rod i uklanjanje suvišnih, vezivanje i prekraćivanje odabranih izdanaka za rod, uklanjanje prvih serija mladih izdanaka i dvogodišnjih izdanaka posle berbe.
Posle sadnje zasađene izdanke treba skratiti na oko 20 cm, odnosno na 2 do 3 zdrava pupoljka iznad zemlje. Skracivanje se vrši radi boljeg primanja i podsticanja razvoja korena i adventivnih pupoljaka iz kojih treba da se razvije što veći broj izdanaka već u prvoj godini posle sadnje,
U praksi je utvrđeno da se [...]
Obrada zernljišta u malinjaku izvodi se prvenstveno radi održavanja zemljišta u rastresitom stanju, uništavanja korova i unošenja đubriva u zonu korena, što doprinosi boljoj ishrani maline, čuvanju vlage, prisustvu vazduha u zemljištu i sprečavanju stvaranja pokorice na površini.
Pošto malina ima plitak korenov sistem, a za dobar razvoj i rađanje potrebne su joj i velike količine vode, to obrada i održavanje zemljišta treba da bude pre svega, usklađena s dubinom korena i s vremenom đubrenja, a usmerena na čuvanje vlage u zemljištu.
Redovna i pravilna obrada zemljišta u zasadu maline znatno doprinosi boljem primanju i daljem razvoju sadnica, bržern stupanju zasada u puni rod, dobijanju visokih prinosa i kvalitetnih plodova. Zato je neophodno da se odmah posle završene sadnje pristupi obradi utabanog zemljišta i nastavi u toku čitavog perioda iskorišćavanja zasada.
Prema tome, u malinjaku zemljište treba da bude tokom vegetacije stalno u [...]
U savremenoj proizvodnji đubrenje maline predstavlja veoma važnu meru, bez koje se ne mogu ostvariti veći prinosi i dobar kvalitet plodova. Značaj ove agromere utoliko je veći kada se zna da malina, uz kupinu, spada među voćarske kulture koje najviše troše hranljivih sastojaka iz zemljišta, jer svake godine obrazuje veliki broj novih izdanaka i istovremeno donose obilan rod.
Malina uglavnom zahteva iste hranljive elemente kao i druge voćne vrste, ali se znatno razlikuje u pogledu količina pojedinih elemenata koje koristi. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su kalijum, azot i fosfor. Potrebe maline za ovim elementima zavise prvenstveno od njenog uzrasta, stepena produktivnosti, klimatskih uslova, gustine sadnje i sistema gajenja.
Količine i vrste đubriva koje treba upotrebiti za đubrenje malinjaka zavise od plodnosti zemljišta, obilnosti meliorativnog đubrenja i drugih osobina zemljišta. Uopšte uzevši, malini je najviše potreban kalijum, pa azot, [...]
Biljni hormon se obično definiše kao organska supstanca koja se proizvodi u jednom delu biljke i translocira u drugi deo gde, u veoma niskim koncentracijama, podstiče fiziološku reakciju. Biljni hormoni mogu da stimulišu ili inhibiraju rast, u zavisnosti od konkretnog hormona koji su uključeni, koncentracije i biljnog dela na koji deluju. Biljni hormoni se javljaju prirodno. Kada se oni hemijski sintetišu tada su poznati kao biljni regulatora rasta (BRR). Biljni regulatori rasta mogu se koristiti za kontrolu cvetanja, proređivanje plodova, regulisanje rasta, i prilagođavanje vremena berbe plodova u voćnjaku. Biljne regulatore biljka apsorbuje kroz ćelije listova i plodova, gde dolaze u interakciju sa biohemijskom "mašinerijom" biljke. Oni rade po principu imitiranja prirodnih biljnih hormona, ili tako što blokiraju proizvodnju ili aktivnost prirodnih biljnih hormona. Biljni hormoni mogu se grupisati u pet klasa jedinjenja: auksini, giberelini, citokinini, abscisinska [...]
Skupljanje semena za proizvodnju podloga i sadnica voćaka. Podloge koje su nastale iz semena biljaka nazivaju se sejanci. Njihova proizvodnja obuhvata skupljanje i vađenjesemena, čuvanje, stratifikovanje, setvu, negu i vađenje sejanaca.Postupak skupljanja semena Svaki veći, legitimni voćni rasadnik trebalo bi da poseduje matičnjak odabranih divljih i plemenitih voćnih stabala za proizvodnju semena. Ukoliko takav matičnjak ne postoji, rasadničari su prinuđeni da seme nabavljaju od drugih proizvođača, ili da organizuju prikupljanje plodova radi obezbeđenja adekvatnog semena za proizvodnju sejanaca.Ipak, sopstvena proizvodnja semena ima više prednosti. Prvenstveno, tako je omogućen bolji uvid u morfološke i biološke osobine , kao i zdravstveno stanje semena. Samim tim cigurnija je proizvodnja sadnica.Matična stabla trebalo bi da su dobro razvijena, da redovno rađaju, da su im plodovi ujednačeni i da poseduju izraženu otpornost na ekstremno niske temperature, kao i [...]
Zelena rezidba obavlja se u toku vegetacije vinove loze i kod vinskih i kod stonih sorti radi poboljšavanja kvaliteta groždja. Kao osnovne mere primenjujemo lačenje, prekraćivanje glavnih lastara, prekraćivanje zaperaka i uklanjanje listova oko grozdova.
Lačenje ili plevljenje loze predstavlja uklanjanje lastara sa višegodišnjeg drveta u više navrata na početku vegetacije. Cilj je da se rezervne hranljive materije usmere u mlade lastare. Listovi su na njima još mali i ne stvaraju dovoljno nove organske materije, preko potrebne za cvasti i njihov porast.
Prekraćivanje vrhova lastara uključuje zakidanje vrhova neposredno pre cvetanja ili odmah posle cvetanja (pinciranje) i zalamanje vrhova lastara u fenofazi intenzivnog porasta bobica. Dakle, svesno se uklanja vršni deo lastara, privremeno usporava njegov porast i preusmeravaju hranljive materije u grozdove. To se odražava na veličinu grozda. (sl. 1).
Prekraćivanje ili zalamanje zaperaka je efikasnija mera u [...]
